Zanimljiv tekst protoreja Aleksandra Šmemana kojeg mi je proslijedio jedan prijatelj.
Sreda 3. oktobar 1979.
Rimski Papa u Njujorku. Juče smo gledali na televiziji misu na “Jenki stadionu”. Pomešani utisci. S jedne strane [on je] nesumnjivo dobar i svetli čovek. Neobičan osmeh. Nešto istinsko: čovek Božiji. Međutim, sa druge, počinju sva ona “ali…”. Prvi utisak kako je samo [Rimo]katolička crkva “liturgijski” osiromašila! Gledao sam 1965. godine, takođe, službu pape Pavla VI na istom “Jenki stadionu”. I to je, bez obzira na sve, ipak, bilo izvesno prisustvo, javljenje na zemlji nadzemaljskog, večnog. Juče sam, pak, sve vreme imao osećanje da je ono glavno bila “message”. A ta poruka je jedna te ista: “mir i pravda”, “ljudska porodica”, “društveni rad”, itd. Bila je data bukvalno potresna mogućnost da ce milionima ljudi govori o Bogu, da ce milionima ljudi objavi da im je, pre svega, neophodan Bog, a tu je, naprotiv, sve bilo kao da je sav cilj u tome da ce dokaže da i Crkva govori žargonom Ujedinjenih Nacija. I svi, tom cilju odgovarajući, “simvoli”: Sveto Pismo su čitali nekakvi civili sa kravatama jarkih boja, i tome slično. I potpuno užasavajući [televizijski] prevod: nikada nisam, čak, ni podozrevao do koje mere prevod može biti jeretičan: “Blagodat” [je prevedena kao] “abiding love” (“postojana ljubav”)!
Masa ljudi, njihova radost i uzbuđenje. Istinsko [uzbuđenje], ali, zajedno sa tim, bilo je tako očigledno da tu postoji i element masovne psihoze. “Narodni Papa…” Šta to uopšte znači? Ne znam, nisam baš ubeđen da se može služiti misa na “Jenki stadionu”, da je to baš neophodno. A ako ce i može [služiti], i ako je to neophodno, zar onda služba ne bi trebalo da bude, tako da kažemo, na jedan “samoočigledan” način, krajnje nadsvetovna, krajnje “odvojena” od sekularnoga “sveta”, upravo zato da bi u njemu javljala Carstvo Božije?
o. Aleksandar Šmeman
Blog jednog farizeja 